LOVE&ART

автор ясмина дюранїн
943 Опатрене

Наисце нє знам яка то треба буц жена же би ци супруг вибудовал Тадж Махал. Ей, нє крипту, алє памятнїк котри нєшка под защиту УНЕСКО-а! Лєбо, з другого боку, яки то супруг вибудує покойней супруги таки памятнїк. Гмммм…

Барз ме заинтересовало тото зданиє накадзи сом чула же представя мавзолей покойней супруги индийского моґулского цара Шах Джаґана. Нормално, як и кажда суєтна жена, такой сом себе почала поставяц питаня – те як випатрала, те чи була красна, те чи знала шпивац, чи вишивац, чи цо ше уж швечи женом у индийскей култури. Муши буц же була моцни отров у фляшочки.

Дакус ми було яснєйше кед сом пречитала вецей историйни шлїди о тим, та ше случело цо и зоз кажду мистерию котра нам на початку випатра як мистерия, док ше дакус нє заглїбиме. А вец, на концу, кед спознаме цалу правду, видно же зоз шицким кумує людска природа (лєбо кельо маш драхми у сламнячи).

Шах Джаґан (ткв. краль швета) бул моґулски цар и гваря за час у хторим владал же бул златни и просперитетни. Догварене му малженство зоз штернацрочну Арджуманд Бену Беґум (волайме ю любена жена.

Любена жена ходзела зоз своїм любеним мужом вшадзи – на боїско, на путованя, а нє мала власни политични амбициї. Народзела му штернацецеро дзеци, а при остатнїм пологу умарла. Шах Джаґан бул барз убити. Цали рок нє сцел нїґдзе пойсц, а понеже го любена жена пред шмерцу замодлєла же би єй справел мавзолей яки швет ище нє видзел, вон свой боль похасновал як инспирацию. Архитектови шицко погуторел цо задумал, а тот лєм райзовал. Так настало тото прекрасне чудо.

Врацаме ше на початок – окрем же любена жена була барз красна, ришела сом вериц же пожадала мац мавзолей нє пре суєту, нє прето же би себе воздзвигла, алє прето же жадала памятнїк котри здогаднє Шах Джаґана на ню, на їх щиру любов, на дзеци котри му народзела, рахуюци же ше вон оженї з другу после єй шмерци. Цо ше нє случело (да знала, нє мушел трошиц таке богатство на камень и блато).

Любела бим дознац як би архитектура цалого чловечества випатрала кед би вон нє справел куполу зоз мрамору, и кед би зоз своїма архитектонскима ришенями нє подзвигнул латку, за тедишнї час.

Будзе же подїї з нашого живота уствари место дзе ше злучую любов и уметносц, котре звичайну животну приповедку преточи до вецейвиковного, фасцинантого и монументалного здания котре каждого охаби без слова.

П.С.

Слухай, мили, справим ци салаш за 50-ти! И коня враного ци купим, и студню ци вибиєм, лєм най маш место дзе ми уж раз можеш на миру справиц ТОТУ ПРЕКЛЯТУ ПОЛЇЧКУ ЗА КВЕЦЕ!

www.zenoblogija.com

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ