Шицки сцу одроснуц, лєм Петро Пан видумує

автор Я. Дюранїн

Дзецинска представа автора сир Джеймса Метю Берия „Петро Пан”, у режиї Ребеки Планчак и Мирослава Малацка, на Драмским мемориялє Петра Ризнича Дядї премиєрно одбавена 26. марца у Културним центре у Кули.

Вельочислена ґлумецка постава публики приказала одличну представу. Добре навежбани улоги, присутним приблїжели чаривне Острово на котрим бива Петро Пан, хлапец котри нє сце одроснуц. Ту бива зоз русалку З и Страценима дзецми (Мале, Беззубе, Кандрасте, Панче, Перше и Друге) и вони ше скриваю високо у древох. Принцеза Лили и Индиянци – Били Орел, Оштра Стрила, Дзива Рика, Шмела Миша, Били Бизон и Вовк скриваю ше на жеми, а Гусаре – Сме, Наспак, Старик, Кухар и Гром на ладьох, на морю. Страцени дзеци предводзи Петро.

Шицко почина кед єдней ноци Петро, вєдно зоз З, придзе до квартелю фамелиї Мили дзе, глєдаюци свой цинь, упознава дзеци Венди, Джорджа и Майкла. Пошвидко дознаваме же Петро кажди вечар шедзи на облаку кед им мама чита приповедки, та вец одходзи на Острово и тоти исти приповедки приповеда Страценим дзецом, бо там то нїхто нє зна робиц. Кед то дознала Венди, такой ше понукла, та шицки вєдно одлєцели на Острово. А там ше єдни з другима нєпреривно зражовали. После велїх авантурох, Венди, Джордж и Майкл ше заш лєм врацели до свойого дому, а Петро Пан остал жиц на Острове и твардо обецал же будзе з часу на час приходзиц до нїх и приповедац им о своїх авантурох на Острове.

У тей представи ґлумели аж двацецеро дзеци, а после премиєри зме ше дзепоєдним ґлумцох опитали як пририхтали тот театрални фалат, чи им було чежко, лєбо цо ше им найбаржей пачело.

ПЕТРО ПАН

О. Катона – За тоту главну улогу зме ше рихтали дас коло два мешаци. Текст зме учели на пробох, и нє було го чежко научиц. Мнє ше барз пачело дружтво и як зме ше учели бориц зоз мечами.

РУСАЛКА З

Даниєла Р. – Русалки нє приповедаю, та ми дакеди було чежко. Дакеди сом ше гнївала у представи, алє ми барз було мило як публика кляпкала кед ме требало ожиц. Така сом була радосна же ми ше аж слизи зявели у очох од щесца. А мам и супер костим.

СТРАЦЕНИ ДЗЕЦИ

Заря К. – У представи сом ґлумела Беззубу и можем повесц же ми ше шицко барз пачело. Петро Пан нє сце одроснуц, и чули зме же ше вше сце лєм бавиц, та и я патрим кажду шлєбодну хвильку препровадзиц у бавеню.

Хана П. – Я и шестра вше вєдно у представи, нїґда ше нє роздвоюєме. Найбаржей ми ше пачело кед ше русалка З нагнївала на Петра Пана.

Сара М. – Я ґлумела Кандрасте. Мнє нє було чежко бо сом, у ствари, мала лєм три виреченя. Алє, Страцени дзеци жию и стално ше бавя у блаце, та су вше брудни. Пооблєкани су до животиньох. Мнє дакус бул шмишни мой костим, бо сом цала од блата, и мам того медведза на руки и хусточку.

Надя С. – Моя улога була Мале. Вона зна барз крашнє грац на пищалки, а ма и тиґришов хвост и шапку. У представи сом мала завязац Венди, цо ми ше барз пачело.

ИНДИЯНЦИ

Кристина Р. – Ми мали стрили и ґлумели зме Индиянцох. Пачело ше ми кед З попила отров место Петра Пана, а кед спадла на жем, та публика барз кляпкала же би ю ожила.

ДЗЕЦИ

Марко Е. – Ґлумел сом хлапца Майкла. Понеже сом ґлумел и прешлого року, нє було ми барз чежко ґлумиц у тей представи. И я ше любим бавиц, алє бим сцел же би ми цо длугше будзе дзецинство, а и же бизме одросли.

Ена С. – У представи сом була єдно од дзецох. Шицко ше ми пачело, гоч нас було вельо у представи. Найбаржей ше ми пачело кед нам публика кляпкала.

КАПЕТАН КУКА

Андрей Н. – Нє було лєгко научиц текст, кеди треба висц на бину, цо треба робиц… Я и сцел буц неґативец, бо ми вше у филмох неґативци интересантнєйши. Но, у живоце нє треба буц зли, бо ци ше у живоце вше тото враци.

ГУСАРЕ

Милица Дж. – Анї мнє нє було барз лєгко, бо сом мушела научиц як ше нє шмеяц на бини, а я ше барз любим шмеяц. Та сом научела даяки рухи, же бим випатрала нагнївана. Мам вельо тетоважи по рукох, билу маїцу, подарти фармерки, наруквици, хусточку на глави… Цо гусаре и маю.

Же би представа була така успишна, було потребне понамесцац велї други ствари на бини. За музику бул задлужени Неманя Вукосав, майстор за шветло бул Желько Пашо, док за костими, шминку и фризури були задлужени Андрея Штефанко и Сара Планчак.

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ