Школяре авторе – фебруар

автор Школяре
297 Опатрене

Матия Салонтай, I, Коцур

МОЯ ШКОЛА

Як и дакеди, школа и нєшка – школа. Наша школа давно направена. Будинок памета велїх школярох. Памета хвильки котри були радосни, жалосни. Спричканя и скриваня од родичох. А тото шицко було найбаржей пре оцени. Були ту и симпатиї и вшелїяки други подїї. Як ми дїдо приповеда, школа дакеди була иншака. Нє мам му цо нє вериц. Приповедал ми же кед ше ту Руснаци приселєли, такой енки школу направели. Школа нам дала воспитанє, почитованє, а насампредз и образованє. Любим свою школу, то мой други дом. Ту мойо наставнїци и наставнїкове котри нас у каждим поглядзе потримую и почитую. Школа нас шицких зазберує, привитує и на концу, випровадза. Любел бим кед би школа могла бешедовац, цо би шицко могла повесц?

Єлисей Пап, V, Руски Керестур

ЖИМА

Вонка цепло кед я видзем,

та до школи пешо идзем.

Цепло вонка, слунко швици,

та чи яр нам вецка шлїдзи?

Скорей слунко заходзи,

та вец рано позно приходзи.

Думала сом же шнїг спаднє,

алє трава випатра останє.

Милена Рамач, IV, Руски Керестур

 
Филип Буила, IV, Коцур

ЖИМСКИ ПЕЙЗАЖ

Рочни часци ше зменюю, а єдна од тих рочних часцох то и жима. Жима жимна и блїщаца. Шнїг и пахульки падаю з нєба на жем як балерини и балетани. З древох поопадовало лїсце, та древа пооблєкали свойо жимски бундички. Ядловци тиж так пооблєкали свойо жимски бундички, гоч им нє поопадовали їх игелки. Зоз хижних цивох за диждж виша длугоки и превидни цомплї. Поля шпя под грубим йорґаном од шнїгу. Трава здабе на єден вельки, прости и длугоки тепих. Мраз ше уцагує до якнох и тренеркох. Витор шпива свою жимску писню и задзера ше до людзох. Молга ше бави на джмурки з дзецми. Жимски пейзаж барз красни и интересантни.

Михаел Дротар, V, Коцур

Алек Малацко, II, Руски Керестур

ЖИМСКИ РОЗПУСТ

Прешол жимски розпуст, почало друге полрочє и ученє. През розпуст зме ше шицки одпочинули. Звикли зме ставац познєйше, та нам чежше ставац до школи. Кед зме були на розпусту, звичайно було цепло. Нови рок сом препровадзела зоз пайташку у Жаблю. Першого януара моя фамелия пришла по мнє, та зме пошли до Вербасу. На Вилїю нам пришла моя тета и єй фамелия. Вони преспали у нас, та ютредзень после полудзенку пошли дому. Кед зме ходзели по шпиваню, нє ишли зме на вельо места. Крачун сом препровадзела дома зоз фамелию. Осмого януара бул Крачунски концерт. Розпуст сом крашнє препровадзела, алє сом лєдво чекала рушиц до школи же бим ше дружела зоз пайташами.

Мария Рамач, IV, Дюрдьов

ЖИМА

Нападало барз вельо шнїгу. Дзеци ше вишли вонка бавиц. Лука шеднул на санки, та го його пес Боби почал цагац. Мая и Мирко ше оруцовали зоз грудами. Оленка и Мижо направели велького Дїда Шнїжнїка. На главу му положели вельки чарни калап. Кафови Жучо бежи за санками. На хижи ше кури з комина, а за хижу лєси прекрити зоз шнїгом.

Валентина Чонка, II, Руски Керестур

ЖИМСКИ ОДПОЧИВОК

Ище анї нє почал розпуст, а ми з Дарком були Дїдо Мразово патульки у оводи. Кед бул Крачун, мой брат и я ходзели по шпиваню. Мали зме обисц трицец два места. Потим, кед зме ше наєдли, пошли зме до Алексу на картанє. Татове ше картали аж до двох по полноци. Вец пришол и тот дзень – Нови рок. Славели зме го у Николу. Пошли зме и до центру и уживали у прекрасним огньомету. То було прекрашнє видзиц. На Крачун по старим календаре були зме по шпиваню у Кули у нини. Там зме стретли и братнякох и шестринїцу. Шлїдуюци дзень после полудзенку пошедали зме до авта и рушели до Бачинцох по шпиваню. Кед зме сцигли, одшпивали зме и побули зме у нїх до вечара. Єден дзень сом ше була бавиц у шестринїци, а други дзень вона пришла до нас. Мнє крашнє и швидко прешол розпуст.

Адрияна Штранґар, IV, Руски Керестур

ЖИМА

Жима, жима, дзеци ше радую.

Жима, жима, пахульки залєтую.

Жима, жима, дзеци ше оруцую.

Дїдо, Дїдо з шнїгу направени.

пишно стої, дакус накривени.

Дїдо, Дїдо нє зна же є Шнїжнїк.

Плаче, плаче, бо слунко шлїдзи.

Яй, яй, яй, януар ше блїжи.

Санканє, оруцованє и будованє

дакус престанє.

Олеґ Катона, II, Руски Керестур

Уна Аритонович, V, Вербас

БАБА МИ ПРИПОВЕДАЛА О КРАЧУНУ

Баба ми приповедала як ходзела по шпиваню кед була дзецко. Ношела малу торбичку коло шиї. Шпивали коляди як и тераз. До торбичкох кладли цо зашпивали, як цо то орещки, овоц, бомбони, а даґдзе и чоколадку и дробни динарчок.

Алексей Преґун, III, Руски Керестур

Валентина Монар, II, Кула

БАБА И ДЇДО МИ ПРИПОВЕДАЛИ

Мой дїдо Янко бивал на салашу. Отамаль ходзел до школи. Рано ставал вельо скорей як цо ми тераз ставаме же би начас сгигнул пешо до школи. Драга була барз длугока. Зоз собу ношел торбичку. У торбички ношел даяку кнїжку, теку, клайбас и то було шицко, бо скорей нє було фломастери, печаци и футроли. Скорей була и 9. и 10. класа. На одпочивку бавели фодбал зоз рендову лабду. Шицки школяре мали исти облєчива. По табли ше писало з крейду. Хто нє слухал, кучал у куце на кукурички. Дому ишол по истей длугокей драги пешо, гоч и по дижджу и шнїгу. Думам же тераз лєпше ходзиц до школи як дакеди.

Миа Сабо, III, Руски Керестур

КЕД БИМ МАЛА ЧАРИВНУ ПАЛЇЧКУ

Кед бим мала чаривну палїчку, жадала бим най моя фамелия и я будземе здрави и най вєдно путуєме по рижнородних крайох. Най учиме о нових обичайох, о нових предїлох и о нових людзох. Помагала бим другим дзецом и людзом у їх жаданьох.

Кристина Жеґарац, III, Руски Керестур

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ