Були зме у предавальнї. Купели зме бухту нашей дзивочки. Барз ше єй обрадовала и сцела ю такой поєсц. Гварели зме єй най причека же бизме сцигли дому. Почала финкац и пищац.
Питал ше єй супруг: „Сцерп ше. Знаш цо то сцерпенє?“
Як зме єй сцерпенє потолковали уж нє знам анї сама.
Алє – треба же бизме ше сцерпели.
Шицки бизме любели кед би тоти блокади и протести уж поробели свойо. Даєдни шицко тото преходза други раз, та и треци раз. Даєдни тото лєдво дочекали. Даєдни вецей нє маю толеранциї на шицки циґанства и викурцованя правди. Даєдни гваря же зме уж досц слухали тот їх бок. Поцерпаме чи ше дацо случи. Поцерпаме яке вельке длуство Сербиї и келї ґенерациї то буду одплацовац. Поцерпаме чи шлїдуюци мешац скапчаме од плаци до плаци. И, поцерпаме же дзе иду нашо динари з порцийох кед просвитни наставнїки нє достали плацу, а студенти (най нє повем щколяре) нїби, доставаю барз фину дньовнїцу кампуюци опрез будинку Предсидательства. Нє забудзме же ше людзом у явних подприємствох плаци виплацує зоз порцийох, а порциї ше беру шицким нам – гоч яки да маме контракт (кед же го и маме).
Кажди дзень ше дацо случує. Кажди дзень даґдзе блокада, 15-минутова цихосц, програма, шейтанє, вияви же вимоги студентох сполнєти и же ми „нєдобри и нєпослухни дзеци цошка видумуєме”. Уж длуго жиєме у чаше кед шицко наспак. Кед народ на улїчкох, кед народ у ґенералним штрайку, кед ше крижни драги блокирую, кед ставаме гоч дзе да зме лєм прето же треба же би шицко стануло. Бо владаюца странка и попри народу хтори гутори досц – нє става.
И гей, блокади нам знємирюю нашо функционованє и наш мир. И гей, даєдни дзеци у Новим Садзе нє ходза до школи, други ходза на годзини хтори тирваю 30, а треци на годзини хтори тирваю 45 минути. Нє шалєне то? Алє, як єден студент у подкасту „Умолоґия” гварел – То маратон, нє спринт.
Праве тото себе гуторим з дня на дзень. Патрим до свойого двора. Робим тото цо можем и кельо можем же бим допринєсла шицким тим случованьом. Же бим допринєсла борби за Сербию у хторей людзе порихтани препешачиц 150 километери за правду. За Сербию хтора направи праву госцину за тих хтори тельо ходза. За Сербию хтора пове „досц“ кед наисце „досц“, бо то нашо право. Бо вони ту за нас, бо их ми плациме.
И ище єдно мудре порученє хторе сом нєдавно видзела – То нє борба за пременку власци, то борба за пременку свидомосци. Помали, сцерпме ше. За здобуванє нових звикнуцох треба минимално два мешаци. На добрей зме драги же бизме свидомосц о наших правох и нашей моци пременєли.