Того лєта Руски Керестур нащивела и Мая Величкович з Мелбурну з Австралиї. До далєкого швета ше з родичами и братом, кед мала пейц роки, рушела праве отадз, зоз Буджаку при беґелю, зоз хижи баби и дїда Чижмарових, мацерових родичох. Прешли од теди аж 53 роки, а Маю дочекало исте обисце и нина Марча, мацерова шестра. Як дожила тоту нащиву подзелєла и з нами за читачох „Руского слова”.
А дожила шицко барз барз емотивно. – Кед сом збачела бабову хижу, як кед би станул час. Просто сом ше скаменєла и нє знала чи ми пейц роки чи 58. Бо скоро шицко остало таке яке сом зохабела, правда ушорене и отримоване. Такой ме заплюсли памятки и слики як сом ше бавела на тих ґарадичох, як ше брат Мишо вожел на бициґли…и шицко лєм красни дожица. Чувствовала сом як кед би ме шицко чекало най придзем и най то знова видзим. – почина возбудзена наша собешеднїца Мая.
ХИБЕЛ ЄЙ СТАРИ КРАЙ И РОДЗИНА
Як толкує, барз сцела присц до Керестура, насампредз видзиц нину Марчу, бо мац Гелена Йоцич котру зме тиж нєдавно представели на тих бокох, пре роки и хороти уж нє за таку далєку драгу. Нєзвичайне нам же Мая анї раз нє була у краю дзе є народзена, по мацери Рускиня з Керестура, по оцови Сербкиня зоз Србобрану. Як гвари, док росла, у Австралиї их була опатриц и баба Чижмарово, даскельо раз и нина Марча, та ю ту нє цагало. Алє пришол час и за тото. – Барз сом сцела присц тераз, насампредз, видзиц нину Марчу и цали род ту у Керестуре, и стари дом. Лєдво ше ми удало од рижних обовязкох, алє тераз видзим же ми то хибело, же кельо ми знача мойо коренї праве ту у Керестуре. Супруг и дзивка ми суґеровали нащивиц и Беоґрад и други места понеже сом два днї була у єдним валалє при Нишу одкадз супруг походзи. Гоч шицко тото сиґурно красне, мнє найкрасши Керестур и ту ме барз цагало. Були зме дакус з нину и у Новим Садзе дзе вона ма квартель, та ми и Нови Сад окремни город. – приповеда нам на досц добрим сербским язику Мая. По руски гвари забула цалком. – Перше зме жили у Србобрану, а вец дакус и у Керестуре та зме як мали знали обидва язики. Алє у Австралиї оцец сцел най бешедуєме лєм по сербски дома, дал нас єден час и до вечаршей школи до єдного священїка най и там учиме. Но було то барз чежко, у школи нє знаш анї слово по анґлийски, алє добре же зме кельо тельо затримали знац по сербски, а тераз на помоци и ґуґл прекладатель.
Мая ше одала за Серба Славишу за цо гвари же була вироятносц єден наспрам милион. Гвари же нїґда нє подумала же єй вибрани будзе праве Серб, поготов же мала леґиньох з других народох. Алє кед ше Йовица, познати єй родичох котрого там и покресцели, оженєл зоз Славишову шестру, то була нагода. На Йовицових зарукох спатрела ше Мая зоз Славишом, а на їх свадзби єй брат Мишо зоз свою супругу Милицу котра була зоз Србобрану. Интересантне и же ше и Мая и Славиша истого року одселєли до Австралиї.

Бешедуєме з Маю як ше єй пачи у Керестуре, а вона одушевена зоз шицким. Насампредз з тим кельо ше набула з мацерову блїзку родзину, та по сам валал и способ живота, и костиранє…
– Аж тераз видзим кельо ми хибела моя родзина. Правда же у Австралиї мам супругових родичох и родзину, любим и їх шицких и почитуєм, алє то нє исте. Ту шицки мойо, мацеров братняк Яким Папуґов и фамелиї його дзецох котри хижа при хижи при ниновей. Фасцинантне ми же ше кажде рано вони зиду на кафу, на бешеду, єдни другим су на помоци. Того у Австралиї нєт. Я од моєй мацери бивам пол годзини по автодраги, так и од брата, од дзивки… Краснє ми и же ше дом стари зачувал, а я ше за 40 роки (35 малженства и штири док зме ходзели), 9 раз селєла. Там зме нє вязани за место нательо як ту. – прировнує Мая и през слизи гвари. – Ту ме шицка родзина кажди дзень облапя и обочкує, и тота цеплота ме обнїма. Гварим супругови док ше врацим будзе ми барз чежко. Тераз ше мойо шерцо подзелєло, и єдна його часц будзе нєпреривно ту, и мойо думки з мою родзину, а друга з моїма наймилшима у Мелбурну.
КЕРЕСТУР НЄВЕЛЬКИ, А ШИЦКОГО МА
Попри родзинових, Мая з нину пообиходзела вельо того у Керестуре. Од дутянох и пияцу, по церкву и парохию и Водицу, и школу и музейну збирку. – Кересур барз красни, єст и зачувани стари обисца, и вон наисце репрезентує Руснацох. Вшадзи ме крашнє прияли, и парох на парохиї, одушевела ме и школа. По випатрунку нє заостава анї за єдну у розвитим швеце, а по програмох видзим же вашо дзеци рок опрез наших. Барз ми ше пачела и музейна збирка, видзиц цо и як шицко було у прешлосци, як ше жило и робело. Барз добре же то шицко зачуване. Керестур ме одушевел и же є нєвельки, а тельо того ма. И таку дробнїцу як єдну бабку цо сом ту купела, котру моя родзина нє могла найсц у Мелбурну. – одушевена Мая. Поготов ше єй пачело же могла накупиц велї сувенири зоз меном Керестура, шольки, маґнети, маїци цо покупела шицким, аж и за Макса нашла маїчку. Кед зме прировновали живот у Австралиї и ту цо видзела, наша собешеднїца приємно нєсподзивана же ше ми ту ище вше квалитетно и здраво костираме, же пожива смачна, же диня пахнє у цалей кухнї, же ше дома вари, док у Австралиї у єдней анкети вишло же 90 одсто студентох нє зна нїч увариц… фасцинує Маю же ту и през лєто тельо желєнїдла, од трави котрей у Мелбурну єст лєм пластичней. Живот там зведзени лєм на роботу, а роботни час нє допущує же би ше людзе тельо стретали и дружели. Пожадала Мая най би ту остало цо длужей иншак, одпитала ше од нас, а як гвари три и пол тижнї у Керестуре єй прелєцели. – Одходзим з полним шерцох и зоз жаданьом привесц ту и дзивку Ясмину и унучка Макса котрого чувам, а котрому оцец Австралиянєц. Любела бим и йому пренєсц свидомосц о його походзеню по мацери.
НАУЧИЦ БИ ГОЛЄМ ДАЦО И ПО РУСКИ
У Керестуре Мая купела и руску кнїжку дзивки Ясмини же би ше пробовали учиц вєдно з унучком Максом, а гвари же и вона ше им уключи. – Док сом ту була, почала сом себе записовац и дзепоєдни руски слова и хасновац их у бешеди та и то ми барз мило. Позберала сом од родзини и велї податки за родослов, и слики предкох посликовала, та родослов док направим дам го дзивки най зна и свойо руски коренї. Видзим же помали приходзи и за ню час же би ю то почало интересовац. Така то судьба шицких виселєнцох, кеди теди их залапи тото же би дознали о своїм походзеню. – гвари наша собешеднїца.
