ВАШО УПЕЧАТКИ: Полне шерцо и духовни мир

автор маф/злк/мгк
1.2k Опатрене

З нагоди 200-рочнїци перших указаньох Мацери Божей у Водици, цо зме преславели на Завитни дзень на Русадля, 6. юния, було вельо паломнїкох и вирних з векшини наших парохийох, алє и з других местох.

Свойо упечатки гварели дзепоєдни з тих паломнїкох, хтори були аж з Австралиї и Словацкей. Заєднїцке им же дзечнє приходза до Водици, дзе чувствую ласки и мир.

Отец Юлиян Рац, парох новосадски: – Мило ми же у Водици бул полни автобус з Нового Саду, а людзе пришли и на приватних превозкох. Заш лєм, найважнєйше тото же зме були духовно отворени и почувствовали зме ласки Мацери Божей. Шветочносц була на уровню 200-рочнїци, а за тот час маме вельо плоди у священїцких и монашеских поволаньох, духовних ошвиженьох и виздравеньох. Старши людзе през традицию маю свидомосц о Водици, алє би требали баржей упутйовац младших же би похопели значносц того места и любов Мацери Божей.

Ґабриєла и Йожеф Бала зоз Кули: – Ми римокатолїки и пришли зме зоз Кули. Наш парох внєдзелю оглашел же можеме присц до Водици хто жада. Ми найвецей ходзиме до святилїща у Дорослове, у септембру там Кирбай, алє и до Водици часто приходзиме. Були зме ту уж и з нашима дзецми и барз ше нам ту пачи. И нєшка зме сцели присц указац же зме шицки єдно, а ту окремна Литурґия, вельо людзох, и владикох и паноцох од хторих велїх познаме, та нам и то мило.

Бойка Хорбат зоз Сримскей Митровици: – У Водици окреме крашнє и глїбоке дожице. Ми пришли на автобусу и шицки зме презадовольни. Чувствує ше ту цошка цалком инше, а на души ци лєгчейше. Я пришла у мено своєй фамелиї, а влонї сом першираз була и тераз ме барз цагало ознова присц.

Катица Микитишин и Штефка Шелемба зоз Вербасу: – Мнє ту барз, барз крашнє, як кед бим пришла до раю, нашла сом мир и олєгчанє, бо сом нєдавно супруга страцела, и я и моя власна шестра Штефка. И споведала сом ше як и вше у Водици. Штефка: – Я паметам кед сом ше 1963. року одала зоз Ризкаши до Вербасу, як зме зоз швекру до Водици пешо приходзели. Рушели зме на три рано и сцигли зме до 9-10 годзин. То нїґда нє забудзем, та гоч зме пошли до Нємецкей, вше кед потрафиме присц, обовязно придземе и ту до Водици, бо ту наша Мац Мария.

Фемка Мудри з Австралиї: – Нєшка, а и пред тим вечар зме були и барз крашнє ту, барз вельо людзох було. Прекрасна преслава и духовне виполнєнє було. У Австралиї жиєме уж 47 роки, а ту и у Водици зме були остатнїраз пред дзевец роками. Ту вше красше и пооправяне, и отримоване.

Филип Пронек з Кули: – Мило ми же сом ту на тото вельке швето и вельку рочнїцу. Литурґия була наисце божествена, и вельо вирних єст. Верим же Бог попатри на нашо жертви и подарує здравє, щесце и кажде божеске добро. Мило ми же и з нашей парохиї єст вельо людзох, и приватно пришли и на автобусу.

Михал Иванцо зоз Снїни у Словацкей: – Я у Водици уж дас пиятираз и барз нам ту шумнє. Ту и моя дзивка и супруга и єй товаришка. Ту приходзим од 2000. року, „лєм” дас пейц раз до рока, а того сом уж другираз ту. Обовязно приходзим на „Ружову заградку”, а тераз зме були у Бикичу, Новим Садзе, Коцуре, Дюрдьове и на концу зме пришли до милей Водици.

Фемка Рац зоз Руского Керестура: – Була сом и вечар и нєшка, а обично на Завитни дзень идзем до Водици пешо у процесиї и то окремне дожице кед ше вєдно модлїме на тей драги. Мило ми же були и мойо дзеци, а мнє самей нєшка барз виполнєте шерцо. Мария нас ту шицких збера коло себе, стретла сом и велїх познатих… А до Водици барз часто приходзим, бо ту находзим свой мир.

Павлина Човс зоз Коцура: – До Водици ходзим голєм раз рочнє, гоч бим любела пойсц и частейше. Тераз було тельо людзох же я нє паметам же их дакеди було вецей, а ходзим роками до Водици. Було окреме святочно. Сцигла сом ше и висповедац, гоч була велька гужва. Вше кед пойдзем до Водици почувствуєм духовни мир и спокой, принєшем дому воду зоз студзеньки, а тераз сом купела металиї и пацерки, а унучатом лакотки.

Славка Колєсар зоз Коцура: – Уж 20 роки ходзим до Водици кажди рок. Чувствуєм вельке олєгчанє на души кед ше пойдзем помодлїц до Водици. Дома ше з водицову воду поумивам кед ме дацо болї и можем повесц же ми насправди зменша боль. Першираз сом була на такей преслави на котрей сом видзела 8 владикох и 40 паноцох.

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ