У рамикох свойого мандату Мисия ОЕБС-у у Сербиї дава потримовку розвою шлєбодних, професионалних и нєзависних медийох, дава фахово совити за унапредзованє медийского законодавства, провадзи стан шлєбоди виражованя и доприноши моцнєню капацитетох новинарских здруженьох и реґулаторних целох, у складзе зоз стандардами ОЕБС-у.
Шеф Оддзелєня за медиї Мисиї ОЕБС у Сербиї Доминик Тиєри (Dominique Thierry) вєдно зоз своїма сотруднїками нащивел НВУ „Руске слово”, и праве тота нащива була нагода за интервю котри пишеме на тих бокох.
РС: Як видзице ґенерално ситуацию у медийох у Сербиї, а як видзице ситуацию у меншинских медийох у Сербиї, окреме у меншинских медийох котри ше финансую зоз буджету?
– Медиї котри звитую на язикох националних меншинох и далєй ше зочую зоз финансийнима виволанями. Тоти виволаня нє исти за шицких. Медиї котри ше финансую зоз явних средствох маю єдну файту проблему, док ше приватни и медиї цивилного дружтва зочую зоз иншакима почежкосцами. Мисия ше заклада за приношенє подзаконских актох котри би виєдначели условия финансованя медийох котри поштредно сную национални совити националних меншинох котрим шедзиско нє у Войводини и оможлївели им директне финансованє зоз явних средствох, цо предвидзене ище 2023. року.
Ширше патрено, дзепоєдни медиї ше и далєй зочую зоз озбильнима виволанями, кед слово о финансийней отримуюцосци, так и о безпечносци новинарох. Число нападох и гроженьох новинаром нєпреривно рошнє, а Совит за пресу прешлого року приял скоро два раз вецей пригварки, як рок пред тим.
По вицеканю Медийскей стратеґиї за период 2020–2025, Мисия ше заклада за виробок и усвойованє новей медийскей стратеґиї на цалком транспарентни и инклузивни процес, як и за запровадзованє мирох зоз предходней стратеґиї котри ище вше нє реализовани. Мисия тиж допринєсла формованю нового Совиту Реґулаторного цела за електронски медиї. Кед Совит превежнє свойо компетенциї у подполносци, обчекує го вельке число важних задаткох, од збиваня бешеди мержнї и защити приватносци гражданох у медийох по ришованє питаньох вецей як 200 телевизийских и радио-станїцох котри емитую програму без дошлєбодзеня.
РС: Хтори то способи и можлївосци котри пребера Мисия ОЕБС-у у Сербиї же би ше унапредзело положенє новинаркох и новинарох, и обезпечело професийне новинарство на локалним уровню?
– Нєпреривна комуникация и части нащиви локалним медийом у Сербиї, од початку роботи Мисиї, ключни за нашо порозуменє проблемох и потреби тих глашнїкох, чийо иснованє зопера ширенє такв. „инфомацийних пустиньох”, а професионалносц у роботи обезпечує обвисценосц гражданох о важних случованьох у локалних заєднїцох. Пробуєме змоцнїц професионални капацитети медийох през розлични програми обукох, потримовку орґанизованю, або присуству едукацийом, конференцийом и другим формом сотруднїцтва медийох на домашнїм и медзинародним уровню. Интересантно историйно и технолоґийно провадзиц як ше рушала тота потримовка од, наприклад, установйованя вецейязичней програми на ФМ радио станїцох на югу Сербиї, до програмох пошвецених продукциї вистох за дружтвени мрежи и хаснованє алатох штучней интелиґенциї у професионалних медийох.
Други, подєднак значни аспект то познаванє ситуациї на локалу же тоти виволаня и потреби локалних медийох можеме на прави способ представиц державним институцийом, од локалних предсидательох општинох, та по Народну скупштину, орґанизацийом цивилного дружтва и партнером зоз медзинародней заєднїци, закладаюци ше за креированє политикох и законских ришеньох котри на тоти потреби буду одвитовац.
Вшелїяк, єден зоз найзначнєйших сеґментох нашей роботи на локалним уровню то схадзки тужительох, полициї, и локалних медийских роботнїкох котри орґанизуєме вєдно зоз Стаємну роботну ґрупу за безпечносц новинарох. Лєм у остатнїх трох рокох зме обишли вецей як 20 места и бешедовали зоз вецей як 500 локалнима новинарами и представнїками тужительства и полициї. Приходи СРҐ до локалних штредкох представяю важне порученє новинаром же су нє сами, и же исную институциї, цела и поєдинци котрим важна їх безпечносц и, вообще патрено, їх защити и очуванє професионалного новинарства у менших штредкох.
През телї роки, нашей Мисиї ше удало вибудовац одношенє порозуменя и довирия зоз вельким числом актерох на медийскей сцени, и наздавам ше, цо допринєсло же би професионални медиї на локалу робели у интересу явносци.
РС: Як Мисия ОЕБС-у у Сербиї видзи же би требали функционовац меншински медиї у Сербиї, окреме зоз фокусом на тото як обезпечиц финансийни средства?
– Система явного информованя на язикох националних заєднїцох у Сербиї добре обдумана, так же отримує и потримує рижнородносц меншинских заєднїцох. Вона облапя медиї явного сервису, медиї чийо видавателє/снователє поштредно национални совити националних меншинох, як и приватни медиї и медиї цивилного дружтва, котри шицки вєдно доприноша широкей информативней екосистеми. Шицким актером у рамику тей системи сущно значне же би промововали обєктивне и одвичательне звитованє, чували ушорйовацку нєзависносц и обезпечели шлєбодни и єднаки приступ ґу информацийом.
Тоти принципи тиж так и часц Препорученьох зоз Осла о язичних правох националних меншинох котри обявел Високи комесар ОЕБС-у за национални меншини и часц су рамика Медийскей стратеґиї и важацих законох, у складзе зоз явним интересом и ґарантованима правами и шлєбодами, та и кед у питаню додзельованє явних средствох, могло би посцигнуц правочасове, точне и рижнородне информованє гражданох, уключуюци и припаднїкох националних меншинох.
РС:Чи стандарди Мисиї ОЕБС у Сербиї водза ґу подзвигованю уровня свидомосци, и унапредзеня информованя на язикох националних меншинох, зоз фокусом на наиходзаци виберанки за членох националних совитох котри би требали буц отримани тей єшенї?
– Почитованє людских правох, уключуюци шлєбоду виражованя и правох припаднїкох националних меншинох, за ОЕБС сущни елемент нашого всеоблапююцого приступу безпечносци. Принципи Гелсинкского закончуюцого акту (Princip VII), усвоєного 1975. року, дошлїдно потвердзовани през дополнююци обовязки ОЕБС-у, уключуюци Одлуку ч. 3/18 Министерского совиту о безпечносци новинарох, з котрим ше наглашує ключна улога шлєбодних и нєзависних медийох у розвою отворених дружтвох и владаню правох. У новшим чаше, Предствнїк ОЕБС-у за шлєбоду медийох наглашел же шлєбода медийох єден зоз фундаментох демократиї и же шлєбодни, плуралистични и квалитетни медиї предусловиє за демократию, безпечносц и отримуюци мир. Право на информованє на власним язику основне людске право и цесно є повязане зоз витворйованьом културного, язичного, вирского и националного идентитету. Попри тим, Устав Републики Сербиї ґарантує шицким гражданом єднаки приступ ґу шлєбодним и плуралистичним информацийом, без дискриминациї. Шицко тото важи и кед бешедуєме о информованю у вязи зоз виберанками за членох националних совитох националних меншинох. Припаднїки националних меншинох маю право, и треба им обезпечиц, же би достали информациї на своїм мацеринским язику котри точни, нєзависни и рижнородни, як по змисту, так и по перспективи. То окреме значне у контексту вше векших прицискох на шлєбоду медийох. ЯК нєдавно наглашел представнїк ОЕБС-у за шлєбоду медийох, новинаре муша мац можлївосци окончовац свою роботу без застрашованя, насилства, або нєдошлєбодзеного мишаня, бо то окреме значне за защиту правох явносци же би глєдала, примала и сообщовала информациї.
РС: Дзе и як видзице „Руске слово” нєшка медзи меншинскима медиями у Сербиї?
– Думам же „Руске слово” нєшка забера окремне место медзи меншинскима медиями у Сербиї. Длужей як осем децениї чува руски язик, културу и идентитет, а источашнє указує же традиция и сучасне новинарство можу исц вєдно. Окреме важне же „Руске слово” нє остало лєм чувар културного нашлїдства, алє уж роками указуєце порихтаносц же провадзице пременки у медийским окруженю и континуовано унапредзуєце професийни стандарди. Длугорочне сотруднїцтво зоз Мисию ОЕБС у Сербиї на розвою етичних стандардох и самореґулациї медийох, потвердзує о тей порихтаносци же бисце ше розвивали и були приклад добрей пракси.
Верим же праве таки медиї як цо Руске слово, указую же информованє на язикох национлних меншинох нє наменєне лєм очуваню идентитету єдней заєднїци, алє представя и значну часц плуралистичного и демократского медийского простору Сербиї. Прето „Руске слово” видзим як медий зоз богату традицию, алє и зоз ясним местом у будучносци медийскей сцени у Сербиї.
Šef Odeljenja za medije Misije OEBS Dominik Tijeri
„Rusko slovo” danas zauzima posebno mesto među manjinskim medijima u Srbiji
U okviru svog mandata Misija OEBS-a u Srbiji pruža podršku razvoju slobodnih, profesionalnih i nezavisnih medija, daje stručne savete za unapređenje medijskog zakonodavstva, prati stanje slobode izražavanja i doprinosi jačanju kapaciteta novinarskih udruženja i regulatornih tela.
Šef Odeljenja za medije Misije OEBS-a u Srbiji Dominik Tijeri (Dominique Thierry) zajedno sa svojim saradnicima posetio je NIU „Ruske slovo”, i upravo ta poseta je bila povod za intervju koji pišemo u produžetku
1. Kako vidite generalno situaciju u medijima u Srbija, a kako vidite situaciju u manjinskim medijima u Srbiji, pogotovo u manjinskim medijima koji se finansiraju iz budžeta?
Mediji koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina i dalje se suočavaju sa finansijskim izazovima. Ti izazovi nisu isti za sve. Mediji koji se finansiraju iz javnih sredstava imaju jednu vrstu problema, dok se privatni i mediji civilnog društva suočavaju sa drugačijim teškoćama. Misija se zalaže za donošenje podzakonskih akata koji bi izjednačili uslove finansiranja medija koje posredno osnivaju nacionalni saveti nacionalnih manjina sa sedištem van Vojvodine i omogućili im i direktno finansiranje iz javnih sredstava, što je predviđeno još 2023. godine.
Šire gledano, pojedini mediji se i dalje suočavaju sa ozbiljnim izazovima, kako kada je reč o finansijskoj održivosti, tako i o bezbednosti novinara. Broj napada i pretnji novinarima nastavlja da raste, a Savet za štampu je prošle godine primio gotovo dvostruko više pritužbi nego godinu dana ranije.
Nakon isteka Medijske strategije za period 2020–2025, Misija se zalaže za izradu i usvajanje nove medijske strategije kroz potpuno transparentan i inkluzivan proces, kao i za sprovođenje mera iz prethodne strategije koje još nisu realizovane. Misija je takođe doprinela formiranju novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Kada Savet u potpunosti preuzme svoje nadležnosti, očekuje ga veliki broj važnih zadataka, od suzbijanja govora mržnje i zaštite privatnosti građana u medijima do rešavanja pitanja više od 200 televizijskih i radio-stanica koje emituju program bez dozvole.
2. Koji su to načini i mogućnosti koje preduzima Misija OEBS-a u Srbiji da bi se unapredilo položaj novinarki i novinara, i obezbedilo profesionalno novinarstvo na lokalnom nivou?
Stalna komunikacija i česte posete lokalnim medijima u Srbiji, od početka rada Misije, ključni su za naše razumevanje problema i potreba ovih glasila, čije postojanje sprečava širenje tzv. ’’informacijskih pustinja’’, a profesionalnost u radu obezbeđuje obaveštenost građana o bitnim dešavanjima u lokalnim zajednicama. Pokušavamo da ojačamo profesionalne kapacitete medija kroz različite programe obuka, podršku organizaciji ili prisustvu edukacijama, konferencijama i drugim vidovima saradnje medija na domaćem i međunarodnom nivou. Zanimljivo je istorijski i tehnološki pratiti kako se ta podrška kretala od, na primer, ustanovljavanja višejezičnih programa na FM radio stanicama na jugu Srbije do programa posvećenih produkciji vesti za društvene mreže i korišćenju alata veštačke inteligencije u profesionalnim medijima.
Drugi, podjednako važan aspekt poznavanja situacije na lokalu je taj što izazove i potrebe lokalnih medija možemo na pravi način da predstavimo državnim institucijama, od lokalnih predsednika opština do Narodne skupštine, organizacijama civilnog društva i partnerima iz međunarodne zajednice, zalažući se kreiranje politika i zakonskih rešenja koja će na te potrebe odgovoriti.
Svakako, jedan od najznačajnijih segmenata našeg rada na lokalnom nivou su sastanci tužilaca, policije i lokalnih medijskih radnika koje organizujemo zajedno sa Stalnom radnom grupom za bezbednost novinara. Samo u poslednje tri godine smo obišli preko 20 mesta i razgovarali sa preko 500 lokalnih novinara i predstavnika tužilaštva i policije. Dolasci SRG u lokalne sredine predstavljaju važnu poruku novinarima da nisu sami i da postoje institucije, tela i pojedinci kojima je stalo do njihove bezbednosti i, uopšte gledano, do zaštite i očuvanja profesionalnog novinarstva u manjim sredinama.
Tokom godina, naša Misija je uspela da izgradi odnos razumevanja i poverenja sa velikim brojem aktera na medijskoj sceni i nadam se, doprinela da profesionalni mediji na lokalu rade u interesu javnosti.
3. Kakvo je viđenje Misije OEBS u SRB, kako treba da funkcionišu manjinski mediji u Srbiji, pogotovo sa fokusom na to kako obezbediti finansijska sredstva?
Sistem javnog informisanja na jezicima nacionalnih zajednica u Srbiji dobro je zamišljen tako da odražava i podržava raznolikost manjinskih zajednica. On obuhvata medije javnog servisa, medije čiji su izdavači posredno nacionalni saveti nacionalnih manjina, kao i privatne medije i medije civilnog društva, koji svi zajedno doprinose širem informativnom ekosistemu. Za sve aktere u okviru ovog sistema od suštinskog je značaja da promovišu objektivno i odgovorno izveštavanje, štite uređivačku nezavisnost i obezbede slobodan i jednak pristup informacijama. Ovi principi su takođe sadržani u Preporukama iz Osla o jezičkim pravima nacionalnih manjina koje je objavio Visoki komesar OEBS-a za nacionalne manjine i ugrađeni su u okvir Medijske strategije Vlade Republike Srbije. Potpunom primenom duha i slova Medijske strategije i važećih zakona, u skladu sa javnim interesom i garantovanim pravima i slobodama, pa i kada je u pitanju dodela javnih sredstava, moglo bi se postići pravovremeno, tačno i raznovrsno informisanje građana, uključujući i pripadnike nacionalnih manjina.
4. Da li standardi Misije OEBS u Srbiji vode ka podizanju nivoa svesti, i unapređenja informisanja na jezicima nacionalnih manjina, sa fokusom na predstojeće izbore za članove Nacionalnih saveta koji predstoje ove jeseni?
Za OEBS je poštovanje ljudskih prava, uključujući slobodu izražavanja i prava pripadnika nacionalnih manjina, suštinski element našeg sveobuhvatnog pristupa bezbednosti. Principi Helsinškog završnog akta (Princip VII), usvojenog 1975. godine, dosledno su potvrđivani kroz naknadne obaveze OEBS-a, uključujući Odluku br. 3/18 Ministarskog saveta o bezbednosti novinara, kojom se naglašava ključna uloga slobodnih i nezavisnih medija u razvoju otvorenih društava i vladavini prava. U novije vreme, Predstavnik OEBS-a za slobodu medija istakao je da je sloboda medija jedan od temelja demokratije i da su slobodni, pluralistički i kvalitetni mediji preduslov za demokratiju, bezbednost i održivi mir. Pravo na informisanje na sopstvenom jeziku predstavlja osnovno ljudsko pravo i usko je povezano sa ostvarivanjem kulturnog, jezičkog, verskog i nacionalnog identiteta. Osim toga, Ustav Republike Srbije garantuje svim građanima jednak pristup slobodnim i pluralističkim informacijama, bez diskriminacije. Sve ovo važi i kada govorimo o informisanju u vezi sa izborima za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo, i treba im obezbediti, da dobijaju informacije na svom maternjem jeziku koje su tačne, nezavisne i raznovrsne, kako u pogledu sadržaja, tako i perspektiva. Ovo je posebno važno u kontekstu sve većih pritisaka na slobodu medija. Kako je nedavno istakao Predstavnik OEBS-a za slobodu medija, novinari moraju biti u mogućnosti da svoj posao obavljaju bez zastrašivanja, nasilja ili nedozvoljenog mešanja, jer je to od suštinskog značaja za zaštitu prava javnosti da traži, prima i saopštava informacije.
5. Gde i kako vidite Rusko slovo danas među manjinskim medijima u Srbiji danas?
Mislim da Rusko slovo danas zauzima posebno mesto među manjinskim medijima u Srbiji. Više od osam decenija uspešno čuva rusinski jezik, kulturu i identitet, a istovremeno pokazuje da tradicija i savremeno novinarstvo mogu da idu zajedno. Posebno je važno što Rusko slovo nije ostalo samo čuvar kulturnog nasleđa, već niz godina pokazujete spremnost da pratite promene u medijskom okruženju i kontinuirano unapređujete profesionalne standarde. Dugogodišnja saradnja sa Misijom OEBS-a u Srbiji na razvoju etičkih standarda i samoregulacije medija govori upravo o toj spremnosti da se razvija i bude primer dobre prakse.
Verujem da upravo ovakvi mediji kao što je Rusko slovo pokazuju da informisanje na jezicima nacionalnih manjina nije namenjeno samo očuvanju identiteta jedne zajednice, već predstavlja i važan deo pluralističkog i demokratskog medijskog prostora Srbije. Zbog toga Rusko slovo vidim kao medij sa bogatom tradicijom, ali i sa jasnim mestom u budućnosti medijske scene u Srbiji.
Head of the Media Department of the OSCE Mission, Dominique Thierry
„Ruske slovo” holds a special place among minority media in Serbia today
As part of its mandate, the OSCE Mission to Serbia supports the development of free, professional and independent media, provides expert advice on improving media legislation, monitors the state of freedom of expression, and contributes to strengthening the capacities of journalists’ associations and regulatory bodies.
Dominique Thierry, Head of the Media Department of the OSCE Mission to Serbia, together with his colleagues, visited the Publishing and Newspaper Institution „Ruske slovo”. This visit provided the occasion for the interview published below.
1. How do you generally see the situation in the media in Serbia, and how do you see the situation in minority media in Serbia, particularly minority media financed from the budget?
Minority-language media continue to face financial challenges. These vary between those media financed with public funds, and private and civil society media. The Mission hopes and advocates for the adoption of the secondary legislation that would equalize the financing of media indirectly founded by National Councils of National Minorities whose headquarters are outside Vojvodina, to enable them to receive direct public funding, which is pending since 2023.
(NB: Media reform since 2000 included privatisation of state-owned media. As transfer of minority media ownership from the state/province/municipalities to national minority councils was not linear or systematic, there is de facto discrimination of certain NMC-published media. Namely, media published by the minority councils seated in Vojvodina receive significant direct state funding not available to those outside the province (Bosnian, Albanian, Bulgarian). 2023 Law on Public Information and Media remedied this discrepancy, but the MIT has to draft by-law/s necessary for implementation of these provisions. The MIT has not started it yet.)
Overall, some media outlets also continue to face challenges, financial as well as regarding safety of journalists. The number of cases of attacks and threats against journalists is increasing. The Press Council received a double amount of complaints compared to the previous year.
Since the expiration of the 2020–2025 Media Strategy, the Mission is advocating for drafting and the adoption of a new media strategy in a fully transparent and inclusive manner, as well as the implementation of outstanding measures from the previous one. The Mission also contributed to the constitution of the new Council of the Regulatory Authority for Electronic Media (REM). Depending on when the Council will fully assume its responsibilities, it will have to deal with a multitude of challenges, ranging from hate speech and violation of citizen’s privacy, to dealing with the issue of more than 200 television and radio stations broadcasting without licences.
2. What measures and opportunities does the OSCE Mission to Serbia undertake in order to improve the position of journalists and ensure professional journalism at the local level?
Continuous communication and frequent visits to local media across Serbia, since the beginning of the Mission’s work, have been key to our understanding of the problems and needs of these media outlets, whose existence prevents the spread of “information vacuums”, while their professionalism ensures that citizens are informed about important developments in their local communities.
We seek to strengthen the professional capacities of the media through various training programmes, support for the organization of or participation in trainings, conferences and other forms of domestic and international media cooperation. It is interesting, from both a historical and technological perspective, to observe how this support has evolved, from, for example, establishing multilingual programming on FM radio stations in southern Serbia to programmes dedicated to news production for social media and the use of artificial intelligence tools in professional media.
Another equally important aspect of understanding the local situation is that it enables us to present the challenges and needs of local media to state institutions, from municipal presidents to the National Assembly, as well as to civil society and international partners, advocating for the creation of policies and legislative solutions that respond to those needs.
Certainly, one of the most important segments of our work at the local level is the meetings between prosecutors, the police and local media professionals, which we organize together with the Permanent Working Group for the Safety of Journalists. In the last three years alone, we have visited more than 20 locations and spoken with more than 500 local journalists, prosecutors and police representatives. The visits of the Permanent Working Group to local communities send an important message to journalists that they are not alone and that there are institutions, bodies and individuals who care about their safety and, more broadly, about the protection and preservation of professional journalism in smaller communities.
Over the years, our Mission has succeeded in building relationships of understanding and trust with a large number of actors on the media scene and, I hope, has contributed to ensuring that professional local media work in the public interest.
3. What is the OSCE Mission to Serbia’s view on how minority media in Serbia should function, particularly with regard to ensuring financial sustainability?
The system of public information in the languages of national minorities in Serbia is well designed to reflect and support the diversity of minority communities. It includes public service media, media indirectly founded by National Minority Councils, as well as private and civil society media, all of which contribute to the broader information ecosystem. It is essential that all actors within this system promote objective and responsible reporting, protect editorial independence, and ensure free and equal access to information. These principles are also reflected in the Oslo Recommendations on the Linguistic Rights of National Minorities published by the OSCE High Commissioner on National Minorities and are incorporated into the framework of the Media Strategy of the Government of the Republic of Serbia. The full implementation of both the spirit and the letter of the Media Strategy and the applicable legislation, in line with the public interest and guaranteed rights and freedoms, including when it comes to the allocation of public funds, could ensure timely, accurate and diverse information for citizens, including citizens belonging to national minorities.
4. Do the standards promoted by the OSCE Mission to Serbia contribute to raising awareness and improving information in the languages of national minorities, particularly in the context of the upcoming elections for members of the National Minority Councils this autumn?
For the OSCE, respect for human rights, including freedom of expression and the rights of persons belonging to national minorities, is an essential element of our comprehensive approach to security. The principles of the Helsinki Final Act (Principle VII), adopted in 1975, have been consistently reaffirmed through subsequent OSCE commitments, including Ministerial Council Decision No. 3/18 on the Safety of Journalists, which underscores the vital role of free and independent media in fostering open societies and upholding the rule of law. More recently, the OSCE Representative on Freedom of the Media has stressed that media freedom is one of the foundations of democracy and that free, pluralistic and quality media are a prerequisite for democracy, security and sustained peace. The right to receive information in one’s own language is a fundamental human right and is closely linked to the enjoyment of cultural, linguistic, religious and national identity. In addition, the Constitution of the Republic of Serbia guarantees all citizens equal access to free and pluralistic information, without discrimination. This also applies when we speak about information related to the elections for members of the National Minority Councils. Persons belonging to national minorities have the right, and should be ensured, to receive information in their mother tongue that is accurate, independent and diverse in terms of both content and perspectives. This is particularly important in a context in which media freedom is increasingly under pressure. As the OSCE Representative on Freedom of the Media has recently stressed, journalists must be able to carry out their work without intimidation, violence or undue interference, as this is essential to safeguarding the public’s right to seek, receive and impart information.
5. Where and how do you see Ruske slovo today among minority media in Serbia?
I believe that Ruske slovo today occupies a special place among minority media in Serbia. For more than eight decades, it has successfully preserved the Ruthenian language, culture and identity, while at the same time demonstrating that tradition and modern journalism can go hand in hand.
It is particularly important that Ruske slovo has not remained only a guardian of cultural heritage, but that for many years you have demonstrated a willingness to follow changes in the media environment and continuously improve professional standards. The long-standing co-operation with the OSCE Mission to Serbia in developing ethical standards and media self-regulation speaks precisely to that willingness to develop further and serve as an example of good practice.
I believe that media such as Ruske slovo demonstrate that minority-language media are not intended solely to preserve the identity of one community, but also represent an important part of Serbia’s pluralistic and democratic media landscape. That is why I see Ruske slovo as a media outlet with a rich tradition, but also with a clear place in the future of Serbia’s media scene.
