Нє жиє чловек лєм о хлєбе

автор маф
1.4k Опатрене

У Руским Керестуре зме стретли фамелию Татяни Лавлейди,народзеней Мудри и єй родичох хтори жию у Сиднею, у Австралиї. Родичи, Фемка и Кимо, у Керестуре пребуваю штири мешаци и оставаю по септембер, док Таня з дзецми,Сару и Александром, ту була 19 днї и барз є задовольна же могла поуказовац дзецом тото, о чим вони одмалючка слухаю.

Мудрого давного 1970. року зоз седемрочну Таню и дзевецмешачним сином Кимом, рушели на драгу на други конєц швета, а з нїма и фамелия Кимового брата Янка. Як приповеда Таньова мац Фемка, пошли на даскельо роки заробиц на хижу, та ше мали намиру врациц до Керестура.

– Кед зме ше раз ламали чи ше врациц, видзели зме же би нам остало лєм кус вецей як на карту. Одлучели зме остац ище дакус, та вец ище дакус, и назберало ше полни 47 роки. Тераз зме пензионере, та зме пришли поопатрац нашу родзину, а и брата Янка хтори ше пре хороту о даскельо роки з Австралиї  врацел до Керестура – виприповедала нам Фемка.

ЧУВАЮ СВОЮ ТРАДИЦИЮ

Познате же виселєнци чуваю свою традицию и язик, углавним лєм по перше колєно, а же ше млади ґенерациї швидко асимилую у нових штредкох. Наша собешеднїца ше намага у тим буц дакус витирвалша и любов ґу своїм кореньом, традициї и обичайом, одмалючка приблїжовал своїм дзецом. Но, то важи и за коренї єй супруга Вилиєма хтори Американєц, нємецкого походзеня. Цикава и їх животна драга, упознали ше у Праги дзе по закончених факултетох дочасово робели, та кед ше побрали, гоч им обидвоїм була мила Европа, вєдно вибрали Австралию за свой будуци живот.

Mudroho 3 - Copy– Я перше робела у Лондону як мастер-економиста, и путовала по Европи. Прага ме одушевела, та сом там прешла на даскельо мешаци, а остала 10 роки. Вилиєма нє цагало жиц у Америки, Австралия ше му попачела, а мнє барз було важне буц блїзко при родичох, та же би нашо дзеци мали голєм єдну бабу и дїда блїзко при себе – толкує Таня їх опредзелєня.

– Зазнала сом же яке то важне у дзецинстве, поготов кед зме ше преселєли, бо ми барз ми хибели мойо баби. Правда же нас обидва були опатриц, а кед сом жила у Праги док ми ище жила Планчакова баба, часто сом одходзела до валалу и упивала сом шицку єй любов и шицко цо руске и керестурске.

Остатнїраз Таня нащивела Керестур кед Сари було два роки, та ю ище видзела баба Феброна, а тераз ше им удало присц кед дзеци уж вельки. Як зме спомли, Лавлейдийово пестовали вязи з оцову фамелию, та до Америки одходзели кажди рок же би и там упознали найблїзших.

– Вилиємов оцец видзел Сару скорей як умар, а вец зме ище мали його мацер и бабу хторих зме кажди рок нащивйовали. Вони жили на фарми и дзецом то було барз интересантне. Запаметали любов обидвох бабох хтори умарли пред двома роками. Но, тераз ше нам удало присц и до Керестура, гоч супруг нє могол пре роботу, а роби як администратор на факултету. У нас тераз жима,  дзеци маю розпуст та зме надумали присц нараз зоз моїма родичами –  дознаваме од Танї.

ПРИШОЛ ЧАС ЗА ФАМЕЛИЙНИ РОДОСЛОВ

Дознаваме и же им тоти 19 днї у Керестуре були максимално виполнєти и прекрасни.

– На „Ружи” дзецом було барз крашнє и наживо чуц нашу музику хтору дома слухаю од нас, и на ЦД-ох. Були зме и на „Керестурским сайме” там их одушевело же сами справели керамични мисочки хтори нєшеме до Австралиї за памятку. Вельо часу зме ше затримали и у Музею у „Замку” дзе зме шицко прировнали ґу тому цо и дома чуваме и хаснуєме од рускей старини, як и хлєбовки, ручнїки… На уходзе до обисца маме ручнїки у фоґащику, мам их даскельо од бабох, а фоґаши нам давно справел шовґор Ликовов, ту у Керестуре – приповеда Таня.

Шерцо єй полне же могла дзецом поуказовац шицки места дзе одрастала, мурик при хторому ше научела вожиц бициґлу, парк у центру дзе ше бавела, беґель… Обишли Водицу и студзенку хтора ше им барз пачела, а окреме церква и нашо шпиванє, бо и вона зоз супругом и дзецми барз активни у римокатолїцкей церкви. Висликовали ше и у руским народним облєчиве,  и на слунечнїкових и на житних польох…

– Мило ми же видзели як ше ту нєлєгко роби и жиє, та же би ценєли цо вони шицко маю, и же прето хтошка зохабел свой валал, родичох, родзини, пайташох и свой народ, и жертвовал, же би нам шицким було лєгчейше з того материялного боку. Прето зме им годни ище баржей буц подзековни – задовольна Таня пре животни лекциї своїх дзецох. Вельке богатство им и шицка Планчакова и родзина Мудрого, та и тоти цо уж на теметове.

– И на теметове, нажаль, уж велї нашо, а мнє було важне позберац податки з памятнїкох и од живих и пре фамелийни родослов хтори сцем правиц. Док то закончим, вец  так поробим и Вилиямов, бо и вон ма рижни предки, аж и од индиянцох, Апачох – заключує наша собешеднїца хтора наисце єдинствена зоз своїма животнима становисками.

ГРАЮ И РУСКИ ШПИВАНКИ

Сари будзе 16 роки и ходзи до дзешатей класи, а Александрови було 12 и вон тераз шеста класа. Барз су активни и

звонка школи, обидвойо ше опробовали и у велїх спортох, маю аж чарни ременї у каратеу. Ґу тому ше и музично образую, Сара грає на гушлї, а брат на виолончелу. Вона член велїх векших и менших ґрупох дзе и шпива, а барз люби и з братом грац.

Граю и нашо руски шпиванки, а дїдови за родзени дзень подаровали „Ей нє видно тот мой валал”. На Керестурским сайме купели и нови руски кнїжки з нотами, та планую ище вельо научиц.

КЕРЕСТУРСКА ЮШКА „НАЙ”

Мудрого у Австралиї дома бешедую по руски зоз Таню и пред Вилиємом, бо вон досц розуми пре знанє ческого, док зоз синову супругу Наташу и з унуками по анґлийски. Чуваю руски обичаї и єдзеня, а найволя бабову юшку, та, заш лєм, гваря же юшка у Керестуре була нєпреповедзено найлєпша.

– Кед видзиме цо нашо дзеци там посцигли, нє бануєме же зме пошли, а тераз уживаме у унукох и преношиме им шицко цо нашо и мило нам же то прилапюю. Сара на змаганю о бешеднїцтве барз похвалєна за ориґиналну бешеду хтору зложела о Руснацох, цо Австралцом було барз интересантне – поцешена баба Фемка.

Mudroho 2 (Vilijem, Aleksandar, Tanja i Sara)

 

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ