Тияна Кралєвич медзи спортску елиту

автор м. лїкар и апал
1.4k Опатрене

Професор Яша Баков, дакедишня леґенда нашей атлетики, репрезентативец у скоку з палїцу, жимски корчоляш по залядзених бачких беґельох, тренер и спортски педаґоґ хтори зоз своїм нєстриманим ентузиязмом и огромну енерґию пренаходзел, зазберовал коло себе и унапрямовал талантованих спортистох, як кед би мал свойого нашлїднїка з рускима ґенеалоґийнима коренями. Анї нє шнїл же покля сцигнє його „спортске нашенє” хторе вирошнє по вершински спортски резултати и славу.

Ґолферка Тияна Кралєвич, дзивка Наташи Лїкар, вецейнїстей шампионки Югославиї и балканскей шампионки у скияню на води у дисциплинох фиґури, скоки и слалом и унука дакедишнього барз успишного атлетичара и спортского роботнїка др Михайла Лїкара, оживює на „чарним континенту” дух успишного Яши Бакова и применює його педаґоґийни принципи. Бо, спорт ше у Лїкаровей фамелиї даскельо ґенерациї назадок  просто – подрозумйовало.

ДЖЕНТЛМЕНСКИ СПОРТ НА ЖЕНСКИ СПОСОБ

Тияна медзи наймладшим подростком одкрива прихильносц, упартосц, витирвалосц, сцерпезлївосц, прецизносц и моц вдереня за бавенє ґолфа при дзецох цo любя спортски активносци и розвива при нїх любов ґу тей файти спорту хтори вельо вимага. Вона после Южноафрицкого женского Мастерсу, хтори отримани у Кейптауну 2017. року, уключена до Екипи снох. Екипу творя: Киран Матару з Анґлиї, Мишел Леї, Тияна Кралєвич  и Ивана Суму.

Кралєвичова на маестрални способ свою спортску схопносц хаснує и у своїм другим отечестве – Южноафрицкей Републики.  Живот ю одведол далєко ґу тому добре плаценому и атрактивному спорту на других меридиянох и же би анґажовала дзивчатских и хлапцовских родичох най ше одлуча и унапрямя свойо дзеци на тот спорт.

ВЕЛЬКИ УСПИХ НА НАШИХ ТУРНИРОХ

– На Седмим отвореним националним и интернационалним аматерским першенстве Сербиї, дзе ше зишли вецей як 100 учашнїки того джентлменского спорту, у женскей конкуренциї витворела сом найлєпши резултат и ласкаве припознанє найуспишнєйшей. Теди витворени резултат источашнє бул найлєпши и у вкупним пласманє з над’звичайнима 153 вдеренями. На змаганю у Беоґрадзе, витворела сом два побиди: постала сом шампионка Сербиї на Седмим националним и интернационалним аматерским першенстве Сербиї, а после того сом була найлєпша и на турниру под назву „Perrelet Trophy by Andrejević” – гварела Тияна.

После  того велького успиху дала ексклузивни интервю за GolfSerbia.com., а була мета и числених других медийох. 

Шлїди Яши Бакова наисце водза аж на „чарни контонент”. Його спортски и орґанизаторски дух, прейґ лози Лїкаровей фамелиї, жиє и у Южноафрицкей Републики. Надихнул Тияну Кралєвич, хтора го успишнє преноши на младих у своїм другим отечестве, окреме на млади дзивчата и дзивки же би афирмовали женски ґолф.

Ґолферски дрим-тим

Ґолферски дрим-тим

ЄДЕН З НАЙСТАРШИХ СПОРТОХ

Ґолф єден з найстарших спортских конарох. Познате же ше розвил у Шкотскей у 14. вику. Медзитим, подобни спортски бависка призначую и вельо старши анали. У Римским Царстве, под час Цезара, бавело ше бависко подобне ґолфу, алє ше волало паґаница. Други шлїд нас водзи до старого Китаю дзе ше у аналаох зоз 14. вику спомина бависко хторе тиж подобне ґолфу, а волало ше чуєван.

Найвецей терени за ґолф єст у ЗАД (15 372), Япону (2 383), Канади 2 363). Ґолф у тих державох ма длугу традицию и барз є популарни.

Вельо познєйше, у 21. вику, точнєйше од 2009. року на побрежю Тиси при Жаблю, отворени єден з перших ґолф теренох на тих просторох. Прецо ґолф як спорт нєдавно зажил  на тих просторох, пред нєполнима дзешец роками, нєпознате. Можебуц лєм прето же ґолф вимага специфичну опрему хтору дакеди нє було лєгко набавиц.

Но, нє чежко предпоставиц, судзаци спрам познатей прихильносци ґу спорту нашого спортского учителя Яши Бакова, же би дзечнє палїцу за скаканє до висока заменєл зоз палїцу за ґолф. Окрем того, Дюрдьов, родне место Бакова, блїзко при спомнутому ґолф терену.

Ґолф клуб „Центер” у Жаблю єдинствени на тих просторох. За тераз ма  дзевец дзири, а у наиходзацим периодзе планує ше будовац ище тельо.

– Нє точне же ґолф спорт лєм за богатих. Напроцив, доступни є шицким. Нажаль, у одношеню на други спорти и други держави у швеце, бул занєдзбани. Наш терен потераз успишно орґанизовал вельо турнири на хторим участвовали нашо бавяче ґолфу, алє и з другиг державох. Нєшка у Сербиї єст вецей як 500 активних бавячох ґолфа. Лєм у прешлим року на нашим терену отримани седемдзешат турнири. Турнирски рок тирва од конца марца по початок новембра, а найвекши турнир на нашим терену будзе отримани концом мешаца, точнєйше од 26. по 28. април. Прешлого року зме мали чесц же на наших теренох бавела Тияна Кралєвич – гварела предсидателька Ґолф клуба „Центер” Милица Ошап.

Окрем турнирох, у сотруднїцтве зоз Ґолф Асоцияцию Сербиї, Клуб орґанизує и обучованє  младих бавячох ґолфа.

– Ми ю наволали „Ґолф Академия”, а водза ю еминентни фаховци зоз нашей жеми и иножемства. У сотруднїцтве зоз школами у Войводини, орґанизуєме „школки ґолфа”. Вона наменєна наймладшому возросту, а у нєй ше дзеци упознаваю зоз ґолфом през обуку хтора присподобена ґу їх возросту. Обука кошта 1 000 динари, а рочна клубска членарина у вредносци 350 евра – надпомла предсидателька Клуба Милица Ошап.

Безсумнїву ґолф, коло других спортских дисциплинох, помали забера свойо место и на тих просторох. Правда, тота пионирска робота би була вельо лєгчейша кед би з нами бул и наш учитель Баков. Но, як ше указує, на побрежю Тиси при Жаблю, на ґолф терену вше єст вецей малих ґолферох. Хто зна?  Можебуц же медзи нїма заблїшнє „гвиздочка” хтора постанє вельки блїск спортскей ґолфскей гвизди.

СПОРТ ЗА ШИЦКИХ

Ґолф то бависко у хторим бавяче муша звладац терен на хторим ше бави, односно же би од початней точки бица (Tee) з лабдочку потрафели дзиру (Hole). Правила бависка строги, а стандардни ґолф терен ма 18 дзири хтори треба „освоїц”, односно потрафиц з цо менєй бицами. Терен длугоки од 5 до 7 километри. На терену єст вельо препреченя и нєвигодни ситуациї – лєшики, озера, часци терену з писком. То физични препреченя та прето бавяче муша буц сцерпени, змирени и прецизни, психично порихтани за змаганє. Спорт вимага специфичну опрему – комплет палїцох, лабдочки, ципели, торбу, кочик, амрел, рукавици.

Найлєпши бавяче ґолфа источашнє и найбогатши. Часто, заробок од бавеня вельо векши як заробок тенисерох и професийних кошаркашох и фодбалерох. Найбогатши бул Американєц Тайрон Вудс.

Дзеци з ґолферскей академиї на побрежю Тиси

Дзеци з ґолферскей академиї на побрежю Тиси

 

 

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ