Живот на релациї Далас, Берлин и Руски Керестур

автор А. Чизмар

Джозеф ДиПалма ма 19 роки и жиє у Даласу, у Тексасу. Медзитим, його приповедка ше нє може звесц лєм на єдну „заставу”, або место. Гоч є народзени у Америки, Джои по походзеню Руснак и у тим ше окреме цеши.

То ми дал до знаня кед ми на порученє, котре сом му послала по анґлийски, одвитовал: „Здраво, я знам по руски!” То ми було барз цикаве, бо леґинь о котрим сце годни дознац дакус вецей у тим тексту полу-Американєц, полу-Руснак.

Прешлого лєта закончел штредню школу и уписал ше на коледж, на Универзитет у Тулси у Оклагоми, а главни предмети му клавир и кинезиолоґия. Алє, пред тим як цо ше опробовал у студентским живоце, драга го одведла прейґ океану, до Берлину. Пре стипендию котру достал, вон бул єдини студент зоз Тексасу, алє, вшелїяк, и єдини Руснак зоз Америки на тей черанки. Циль програми бул же би ше млади розвивали, упознали Европу, политично информовали и же би им, як ми през франту гварел, „нароснул мозоґ”.

После препровадзеного часу у Нємецкей, та и Сербиї, Джои гвари же му барз мило же пошол на тоту черанку и же му тото дожице значело:

– Барз ше ми пачело на тей черанки и же сом мал нагоду видзиц Нємецку и їх способ живота. Научел сом як то жиц сам у иножемстве, бешедовац на другим язику и видзел сом як Нємци роздумую. Найвекши упечаток на мнє охабели пракси у психотерапиї и политики хтори сом одробел. На тоту черанку до Нємецкей можу пойсц шицки котри ше потрудза и шицким бим ю препоручел, бо то барз вельки крочай за розвиванє нас самих, а на 19 роки то барз важне. То вельке виволанє, алє наисце мож вельо и научиц. Найвецей ми будзе хибиц дружтво и їх печива, як и спортски активносци на хтори сом ходзел у Нємецкей. Лєдво чекам ознова пойсц до Нємецкей и до Сербиї, лєм будзем мушиц ище дакус причекац –  гвари Джои.

По юний того року бул у Берлину, у Нємецкей, городу котри на Джоия охабел моцни упечаток ище пред тим кед го нащивел, и у котрим ше чувствує шлєбодно и нєпреривно ше руша.

У Америки найволї бавиц америцки фодбал, ходзиц на плїванє и грац на клавиру.

– Живот у Америки динамични и цикави, алє и драги, и барз ше ми нє пачи же вшадзи мушим исц на авту – толкує вон. На питанє чи живот у Америки таки як у филмох, гварел нам же ше му пачи же жительство рижнородне и же ше там чувствує „шлєбодно”.

– У Америки єст вельо нагоди за шицко, алє на концу ше шицко „круци” коло пенєжу, та то дакому америцки сон (American dream), а дакому америцки вриск  (American scream) –  гвари Джои.

Основи студиї планує закончиц у Америки, увидзи ище дзе ше упише на мастер, а єдна зоз опцийох му и Нови Сад.

Далас, єден з найвекших городох у америцкей союзней держави Тексас, познати по тим же є важни привредни, технолоґийни и културни центер Зєдинєних Америцких Державох. У нїм жию людзе зоз розличних часцох швета, та город познати и по своєй мултикултуралносци  и розличносци язикох и традицийох.  У таким окруженю, могло би буц нєзвичайне стретнуц дакого хто бешедує по руски, алє, то нє так и зоз Джоийом и його фамелию.

Джои, його брат и шестра чечно бешедую по руски, дзекуюци їх мацери котра их научела тот язик. У тим им барз помогла и учителька Мария Стрибер, котра им тримала годзини онлайн.

На жимским и ярнїм розпусту хтори мал док бул у Берлину, Джои пришол до Сербиї нащивиц свою родзину.

– То ми нє першираз же сом у Сербиї, алє ми то окремне дожице, бо сом пришол сам. Мам нагоду нащивиц и други городи и упознац ше зоз сербску културу. Вшелїяк, найволїм буц у Керестуре.

Гвари же є аж тераз свидоми кельо ма ту родзини и кельо му значи час котри препровадзи зоз фамелию.

– Значи ми кед ше чуєм прейґ телефона зоз фамелию, алє то нє исте як препровадзиц час зоз нїма, то нє мож поровнац.

Фасцинує го же Руснацох єст по цалим швеце и гвари же анї нє знал же руска история зложена. Намагал ше цо вецей бешедовац по руски же би нє забул язик, бо би му було нєправо кед би пре тото нє могол бешедовац зоз свою фамелию. Прето и дума же треба чувац свойо. Барз люби руски єдла, а окреме тоти котри научел правиц зоз бабу – бобальки и сирец. Кед придзе до Сербиї, найволї єсц бурек и мачанки.

–   Цешим ше же сом Руснак. Намагам ше цо вецей учиц и бешедовац по руски. У будучносци сцем пренєсц тото и на свойо дзеци, же би нє забули одкаль їх коренї. Кажди раз кед придзем до Руского Керестура, чувствуєм носталґию – як кед би ту час нє преходзел так швидко, а место остава вше исте – закончує Джои.

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ