Жиє з руску шпиванку

автор б. хома цветкович
491 Опатрене

Штредком юлия нащивела нас єдна Рускиня зоз Земплинскей Теплици, або як вона гвари, бувшого Керестура. Вона нє першираз у наших крайох, а после пандемиї и длугшого часу ришела ознова присц и нащивиц приятельох.

 Гваря же єст аж 28 Керестури у околних жемох рахуюци и наш, а їх жителє ше раз рочнє стретаю. Правда, розликую ше людзе по бешеди, окреме тоти цо приходза з Румуниї або Мадярскей, но тот наш войводянски и гевтот виходнярски, по бешеди, одкаль наша госцинска, яґод кед би були исти. Нажаль, тоту стару бешеду уж ридко дзе мож чуц, бо ше углавним бешедує по словацки.

Терезия Кубанїйова жиє у Керестуре, алє гевтим у Словацкей. Бешедує скоро так як и ту нашо Руснаци и єй живот од младосци у култури, музики, у театру, а остатнї час и у писаню кнїжкох. Тераз є уж у пензиї, алє и далєй є активна у очуваню традициї и култури Руснацох у єй краю и околїску.

– Моя вяза з вашим крайом почала ище кед сом була барз млада прейґ приятельства зоз Фебронку Афичову, тераз Чаканову, и вона тирва по нєшка. Капча з Руским Керестуром, так повесц, була кед сом була школярка, 14-рочне дзивче, теди кед керестурски учителє пришли до нас, подавали нам адреси дзецох зоз истима презвисками и так зме ше почали дописовац, отримовали зме вязи прейґ писмох, бо теди нє були таки технїки як нєшка. Спочатку зме часто ходзели єдни до других, була сом и на Ружи, и на Пупчу, а тераз уж кед зме старши стретнуца ше преридзели, алє я ше трудзим ище пойсц дзе можем. Нєдавно як сом после мацеровей шмерци попренаходзела тоти писма и фотоґрафиї цо зме себе посилали – гвари вона.

ОДХОД ДО РУСКОГО КЕРЕСТУРА

-Паметам як ми раз моя мац гварела же кед сом уж у контакту з рускокерестурцами, та да идземе опатриц як то там, цо то за валал. Позберали зме ше и на гайзибану сцигли по Вербас, а вец якош и до Керестура. Мац ше нє могла начудовац же яке шицко подобне як и у нас. Знам же бул якиш бачи Бесерминї, за хторого гварела же є исти як и у нашим Керестуре. А и Збегньов бул як и там у нас, сушеди исти як и у нас. Од теди можебуц прешло уж и вецей як 43 роки – памета наша собешеднїца.

Иншак, Терезия закончела Конзеваториюм, робела у школи, и зна грац на рижних инструментох од рижних файтох флаутох, на клавире, гармоники, орґульох, учела грац и дзеци на тих инструментох и вони нєшка познати успишни людзе хтори  робя на визначних местох у швеце музики.

ВИГЛЄДОВАНЄ РУСКИХ ШПИВАНКОХ И НАРОДНОГО СКАРБУ

-Ище док сом студирала зацикавела сом ше за нашо, руски писнї, нашо танци и моя дипломска робота була праве на таку тему о музично-фолклорней традициї у Земплинскей Теплици. Так почали мойо виглєдованя перше у Керестуре, а потим и у других местох, бо людзе хтори дацо о тим знали повисельовали ше и я их мушела поглєдац. Знїмала сом писнї на касетофон, алє то нє були лєм писнї, то були и рижни приповедки наших людзох о обичайох цо були вязани за тоти писнї, о їх дожицох за рижни обряди и подобне.

Терезия писала сценария за танци, окреме кед требало дацо цо вязане за обичаї, о жатви, пастирох цо пасли швинї и крави, цо шпивали, о паски, кресцинох и под. Тиж прави и сценоґрафиї, режира кед треба, пише… Єдна єй приповедка обявена и у Студиї Рутеники.

-Була сом и режисер даєдних драмских фалатох, а то углавним була тема вязана за живот людзох на валалє. И тераз ме волаю кед им дацо треба порихтац од обичайох. Перши мойо писани роботи, точнєйше обичаї од народзеня чловека по шмерц, зявели ше у Моноґрафиї о Земплинскей Теплици, я була єдна од пейцох авторох. Виглєдуюци шицко тото  чула сом од людзох рижни приповедки зоз живота, у хторих описани одношеня медзи людзми, смутни и радосни збуваня, одношеня ґу природи, ґу штредку у хторим жили и так настали и два мойо кнїжки, Керестурски приповедки 1 (2013) и Kерестурски приповедки 2 (2021). Зазначени там и присловки, и мудри слова дїдох и бабох, и видрижньованя, лаца, алє нє пусти… А и тематично су барз розлични. Зоз тих приповедкох сом почала виберац стародавни слова и написала два словнїки земплинскотеплицкого диялекту, (Kratki slovnik narecia slovenskeho zemplinskoteplickeho, abo jak še dakedi u Kerersture hutorilo). Кед слухам ваш керестурски язик думам же вон найподобнєйши нашому, праве у тим краю коло Кошицох, Керестура и других  околних местох.

ШПИВАЦКА ҐРУПА „РОНЬВА”

Дакеди Терезия водзела шпивацку ґрупу „Темпличань”. У нєй було коло 15 хлопох, грала им на гармоники 12 роки. Медзитим, з часом було вше менєй людзох и ґрупа вецей нє иснує. Тераз роби зоз ґрупу „Роньва” зоз Сланского Нового Места, а видали и компакт диск.

– Вше зме сцели зоз ґрупу пойсц до вас на фестивал, алє якош ше нам потераз нє удало. У ґрупи з хтору тераз робим углавним старши людзе, млади маю свой стил шпиваня и нє барз ше можу уклопиц зоз нами.

Терезия пестує и виглєдує руски фолклор можебуц и вецей як 40 роки.  Обидвойо єй дзеци тиж музично образовани, ма два унуки, а тераз учи  старшу унуку грац и а обидва и шпивац стародавни шпиванки, гоч обидва гваря же им то чежше як учиц анґлийски.

Наша собешеднїца люби путовац, обишла 42 держави, пестує квеце кеди може, алє найволї и жиє за руску шпиванку.

МАТЕРИЯЛ ТУ, ЛЄМ З ФИНАНСИЯМИ БРИҐА

– Уж длугши час рихтам и жени за духовни писнї у радию хтори вони шпиваю у грекокатолїцкей церкви. Нажаль, обичаї ше траца, дацо у фолклору, вояцки писнї ше вецей нє шпива. Позберала сом досц писнї и записала и ноти, алє увидзим чи ше ми уда видац тоти нотни записи, знаце, вше проблем вифинансовац шицко цо зробице. Найбаржей за таке заинтересовани людзе хтори жию звонка Керестура – гвари Кубанїйова.

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ