Кед професия карта за цали швет

автор ама
1.1k Опатрене

Пре свою професию педикира и маникира, Саня Адамович на ладї обишла цали швет. Мала тото цо було нєобходне – вельку жажду  вшадзи путовац, и то було досц. Сни ше єден за другим зисцовали.

Роками пред тим як крочела на ладю, теди кед закончовала основну школу,  Саня нє знала дзе ше уписац, дзе далєй до школи, аж по сам  матурски вечар док ше на ньго нє почала рихтац.

– Пошла сом до фризерки, а вец на маникир пошориц нохци и крашнє ше нашминкац. Попачело ше ми як сом випатрала порихтана за преславу, и накадзи сом ше врацела дому, гварела сом родичом же сцем буц козметичарка – почина Саня бешеду о перших упечаткох и одлуки дзе и кадзи ше предлужи школовац.

Так почало, як вона гвари, цалком случайно, а вец ше у тим фаху пренашла. Озбильно похопела будуце занїманє, ходзела и на рижни змаганя и усовершованя з тей обласци, и после законченей стреднєй технїчней школи „Павле Савич”, у Новим Садзе, робела у даскелїх салонох у спомнутим варошу. За тот час закончела ище дзепоєдни курси на усовершованю у ремеслу хторе вибрала. А вец ше врацела до Вербасу и робела осем роки. Шицко цо зашпоровала, гвари же найволоєла потрошиц на путованя. Перше на єй лїстини була Европа, (Прага, Италия, Словения…), и нательо ше єй попачело же вше частейше роздумовала як би могла скапчац тото цо люби, и гевто з чого зарабя.

– Надумала сом пробовац пойсц на ладю робиц, и так злучиц тоти два ствари – гвари Саня и предлужує о тим як ше приявела, як була на розгварки у Беоґрадзе дзе ше  єй такой опитали кеди сце почац робиц.

ОБУКА У ЛОНДОНУ

– Почала сом ше рихтац на драгу. Шицко ми ишло так як треба, аж и визи и други документи сом за кратки час  достала. А вец сом пошла до Лондону, дзе  була обовязна обука. Там сом за два тижнї научела робиц и з другима продуктами, и усовершовала третмани. Теди ми гварели най до куфра спакуєм шицко цо потребне и за жиму и за лєто, бо ше з Лондону такой одходзело на ладю.

Саня одлєцела до Копенгаґену, а вец пошла на ладю прейґ єдней британскей компаниї. У контракту писало же робота „почина” од Балтицкого моря, а на списку були: Шведска, Финска, Русия, Анґлия, Ирска. Кед на ладї прешла Атл22антик, обишли Исланд, Ґренланд, вец Канаду, Бостон, Нюйорк, и Кариби.

– Атлантик зме преходзели 4–5 днї, и теди сом робела по цали цалючки дзень, бо туристи праве таки днї хасную за спа и други третмани. Часто зме  после того мали тренинґи на хторих зме учели як мож злєпшац услугу, предац продукти и подобне – приповеда наша собешеднїца, наглашуюци же мала щесца же була на луксузней ладї дзе ше нє шме нагваряц путнїкох же би дацо куповали, док на других ладьох иншак.

ПЛЇВАЛА З АЙКУЛАМИ

Саня була єдина козметичарка на ладї хтора була задлужена за нохци, нє мала конкуренцию, и барз крашнє ше знашла у тей роботи. Мала часу и пообиходзиц тото цо ю интересовало.

Кед слово о дружтву, дружела ше з тима хтори тиж робели у спа центрох. Случовало ше, гвари, же ше вецей раз и нє складали єдни з другима, нє було ше єй лєгко звикнуц на даєдну особу. Зоз цимерками з України и Япону ше здали на обичай,  вечарами ше сходзели и дружели. Раз ше случело же  11 днї нє видзели побрежє, бо  пре подлу хвилю нє могли войсц до пристанїща. Тоти днї  Саня вихасновала  и добре ше виспала. Кед шицко поздава  и пооднїма, о таким искуству, гвари, нє могла анї шнїц.

– Кед би ми дахто повед же раз будзем  на Новим Зеланду, на Балию, Тайланду, же ошедлам слона и будзем плївац з айкулами, лєм бим змахла з руку и подумала – нєт шанси. Тото цо сом дожила нє знам анї описац, и барз бим любела кед би кажде у младосци опробовал таке, або подобне. Шицко иншаке як дома и наисце  вредзи дожиц – гвари Саня полна упечаткох, хтора усовершела и анґлийски язик, а научела и по италиянски. На ладї добре зарабяла, назберала одлични референци и оцени, та и коментари госцох, хтори єй буду значиц и надалєй, бо як гвари, доґод ма места у пасошу, вона ше нє застанови.

Тераз роби у Вербаше, а кед слово о путованьох, гвари же  би любела пойсц на даєдну ладю хтора плїва по Медитерану.

Упечатки тей младей дзивки позитивни, и вона и далєй сце усовершовац свою професию и знанє язикох, а шицко друге цо дожила, гвари, то єдно вельке богатство, алє и велька животна школа.

ДАКОМУ НА ЛАДЇ ТУНЬШЕ

Звичайно путнїки на Крузерох од 10–15 днї, но у януару на ладї на хторей Саня робела почал и такволани „Шветови круз”, хтори тирва даскельо мешаци.  Теди ше обиходзи цалу планету. Путнїки  уходза на ладю на Флориди, а путує ше прейґ Азиї, Емиратох, Европи… Така  драга кошта коло 60 тисячи долари (найтуньши поверх), та по 150 тисячи по особи.  На нєй барз богати людзе, тоти хторим туньше жиц на ладї, бо им там трошки менши як кед би були дома. Медзи такима шветовима путнїками Саня упознала и туристох хтори маю 80, та и 90 роки, а хтори путую сами.

tigar

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ