НОВИ САД – У Заводу за културу војвођанских Русина крајем прошле недеље одржана је јавна трибина на тему „Заштита русинске културне баштине – резултати и перспективе“ на којој су о актуелном стању и приоритетима у овом значајном сегменту за чување националног идентитета говорили водећи стручњаци у тој области.
Стручни сарадник београдског Централног института за конзервацију др Јоаким Стрибер на примеру крстурске катедрале св. о. Николе представио је активности на очувању непокретних споменика културе, кустос-музејски саветник у Музеју Војводине Љубица Отић говорила је о заштити етнографске баштине, а др Јанко Рамач, редовни професор на Филозофском факултету у Новом Саду нагласио је важност штампаних споменика културе, првенствено старих књига и рукописа у русинским парохијским библиотекама.
Архивиста у Историјском архиву Сомбор Саша Сабадош посетиоце трибине је упознао са законодавним оквирима у области очувања културне баштине и актуелним трендовима у овој области, а посебно је истакао важност матичних књига, као сведоке континуитета и демографских кретања Русина на овим просторима.
На трибини је говорила и др Мирјана Џекић, етнолог-конзерватор у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе, која је представила досадашње и будуће активности на очувању русинских категоризованих споменика културе као што су цркве у Руском Крстуру и Новом Саду, Водица, Русински двор у Шиду, Русинска школа у Ђурђеву и најстарија кућа у Крстуру.
Председник Извршног одбора Националног савета Русина Жељко Ковач на трибини је подсетио да је заштита културне баштине Русина преко националне библиотеке, архива, музеја и галерије важан сегмент Националне стратегије, али за њену успешну реализацију потребно је залагање целе русинске заједнице.
Сагледавајући стање у свим поменутим областима показано је да је ситуација алармантна, мада постоје и изузеци. Непокретни споменици културе су запуштени, оштећени, па и девастирани, експонати у музејским збиркама не чувају се на адекватан начин па многи пропадају или су изгубљени, а проблем је и што се само делимично зна шта постоји „на терену“.
На трибини је изнето много корисних информација, а како је нагласио директор Завода за културу војвођанских Русина мр Сергеј Тамаш, то је прва од неколико трибина које Завод планира да организује, да би се сагледала искуства других националних заједница.