Док дзеци вирошню…

автор я. дюранїн
819 Опатрене

То ци так зоз школскима дзецми – на початку школского року су барз розпущени, аж по конєц септембра, потим ше нєпреривно поносую же ше маю вельо учиц, та ше водзи борба за преживйованє пред першим тромешачйом. Потим, уж ознова галайк у обисцу, бо ше пошвидшано роби уж, паля, дораз конєц першого полроча.

Знам же дзеци позакончую школованє, свидома сом и кельо маю ученя, и яка образовна система и нє сцем о тим вельо мервиц. Алє кед участвуєш у тим як родитель, то цалком иншака перспектива як кед ши школяр. Єднак нам чежко. Алє, наисце, наисце сом нє думала писац о тим.

Думала сом написац даскельо шорики о тим же як ше каждому з нас, алє каждому, без огляду на роки, место биваня, походзенє…, треба каждодньово опущовац од шицких прицискох и стресох, та и школи, як нам треба на хвильку застановиц свойо думки у глави, пооглядац ше коло себе и єдноставно уживац у мире и цихосци даскельо минутки. О тим сом сцела написац текст. Пробовала сом хторишик дзень таки релакс, и можем повесц же сом ше барз опущела. И то кед сом була сама дома. И вчера пополадню сом пробовала, алє – нє мож! Лєм цо сом заварла очи, и лєм цо ше цело почало опущовац, чуєм з другей хижи:

– Мамо! Мамо, гибай!

Здихла сом, отворела очи и помали станула.

– Нє видзела ши мою ґумку за сцеранє? – пита ше ми младши.

Патрим на ньго и нє верим. Та я би дотхнуц свойо нукашнє єство, а вон ше ми пита дзе му ґумка!?

Сину, нє знам дзе ци ґумка. Поглєдай ю, а кед ю нє найдзеш знаш дзе стої школски прибор. Кед ци дацо ище треба, лєбо кед ми маш дацо повесц – поведз ми тераз, завжата сом. Добре? – крашнє сом бешедовала.

Добре, мамо, любиииим це! Лєм ти кулирай! – знял ме з карку.

Нормално же сом ше такой обрацела и пошла до другей хижи препущиц сноп шветлосци през свойо цело. Приємно сом ше намесцела и почала змирено дихац, кед ознова глас доходзи до мнє:

Мамо, лєм да знаш – нашол сом ґумку, нє треба ми нову! Мамо! Мамо, чуєш ме?

Та, чуєм це…

Заварла сом ознова очи, алє помоци нє було. През главу ше ми почали роїц думки нє лєм о ґумкох, алє и же треба купиц по стреду нови темпери, подписац согласносц за обидвох, виплациц рати за екскурзиї и пойсц на индивидуалну розгварку, бо сом у тим полрочю ище нє була.

Отворела сом очи, обула папучи и пошла до дзецинскей хижи.

– Нє треба най це випитам ґеоґрафию?

Други раз причекам док нє пойду з обисца. Нє будзем анї пейґлац, а анї помивац. Алє, уж нагадуєце цо…☺

www.zenoblogija.com

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ